Цетинско-барские говоры

Це́тинско-ба́рские говоры (также старочерногорско-приморские говоры; серб. цетињско-барски поддијалекат / cetinjsko-barski poddijalekat, староцрногорско-приморски поддијалекат / starocrnogorsko-primorski poddijalekat) — говоры зетско-рашского диалекта сербского языка / штокавского наречия сербохорватского языкового континуума. Размещены в южных районах Черногории в окрестностях городов Цетине и Бар. Представляют собой одну из четырёх групп говоров зетско-рашского ареала (поддиалектов — по терминологии, принятой сербскими диалектологами) наряду с белопавличско-васоевичскими, озриничско-брочанацкими и сеничско-новопазарскими говорами (поддиалектами). Характеризуются как наиболее архаичные сербские иекавские говоры[4].

Ареал зетско-рашского диалекта с областью цетинско-барских говоров в его юго-западной части на карте штокавского наречия[1][2][3]

Помимо названия «цетинско-барские», которое используется, в частности, в издании «Srpski dijalekti» М. Окуки (2008)[5], для указанной группы говоров применяют также название «старочерногорско-приморские»[6][7]. Одними из первых выделили и описали цетинский диалектный тип (в ареале четырёх нахий Старой Черногории и побережья от Боки до Бара) и барский диалектный тип (в окрестностях Бара, в области Зупци и на территории бывшего племени мрковичей) Р. Бошкович и М. Малецкий в работе «Istraživanja dijalekata Stare Crne Gore s osvrtom na susedne govore» (L’examen des dialectes du Vieux Monténégro, 1932)[8].

Область распространения

Нахии и племена Старой Черногории[11] (слева) и племена в области Брда (справа)

Цетинско-барские говоры занимают юго-западную часть ареала зетско-рашского диалекта, которая выделяется наибольшей диалектной дифференциаций и наиболее архаичными диалектными чертами. Область распространения данных говоров охватывает территории бывших Лешанской и Риекской нахий, территории черногорских племён цуце, белице, чекличей, негушей и загарачан в бывшей Катунской нахии в Старой Черногории, территорию жупы Грбаль (между полуостровом Луштица и городом Будва) и племени паштровичей (к юго-востоку от Грбали) в Приморье, территории племён пиперов, братоножичей и кучей в области Брда, а также пояс от побережья Скадарского озера до гор Комови. Кроме того, к цетинско-барским говорам относят переселенческие говоры — перойский (в селении Перой на полуострове Истрия в Хорватии) и врачанские (в сёлах региона Врака к северу от Шкодера в Албании)[5].

Диалектные особенности

Диалектные явления в говорах зетско-рашского диалекта на территории Черногории согласно исследованиям М. Пешикана[12]

Цетинско-барские говоры характеризуются следующими диалектными признаками, часть из которых представляет собой сравнительно архаичные явления[13][14]:

История изучения

Цетинско-барские говоры в их локальных разновидностях с их различными языковыми аспектами являются предметом изучения большого числа диалектологов. Определением места цетинско-барских говоров в зетско-рашском диалектном ареале занимались такие исследователи, как Р. Бошкович, М. Малецкий, М. Стеванович, М. Пешикан, А. Чиргич и другие исследователи[15]. Перойский говор полуострова Истра изучали Д. Брозович («Izvještaj o dijalekatskom istraživanju u selu Peroju u Istri», 1961), Й. Рибарич, А. Чилаш, М. Лончарич («O govoru Peroja», 1997—1998), М. Никчевич и другие исследователи. М. Малецкий опубликовал исследование о говоре племени цуце («Charakterystyka gwary Cuców na tle sąsiednich dialektów czarnogórskich», 1931), а Б. Милетич издал монографию о црмницких говорах («Crmnički govor», 1940). Р. Алексич занимался изучением паштровичских («Izveštaj o govorima Paštrovića», 1939), а также грбальских и других приморских говоров («Izveštaj o ispitivanju govora krtolskog, muljanskog i grbaljskog», 1953), М. Йованович исследовал пиперские и паштровичские говоры («Sistem akcentuacije u govoru Pipera — od Stevanovićevog opisa do savremenog stanja», 2002, «Govor Paštrovića», 2005), Д. Петрович — пиперские и врачанские говоры, издав при этом ряд работ по вокализму, акцентуации, морфологии и синтаксису говоров Враки. Также пиперские говоры изучал М. Стеванович («Sistem akcentuacije u piperskom govoru», 1940), а изучением врачанских говоров занимался Б. Маркович. Д. Чупич и Ж. Чупич издали в 1997 году словарь говоров Загарача. Кроме того, Д. Чупич издал работу по ономастике Загарача (1983)[16][17].

Примечания

  1. Browne W. South Slavonic Languages. Serbo-croat // The Slavonic Languages / Edited by Bernard Comrie and Greville G. Corbett. — London, New York: Routledge, 1993. — P. 386 (Map 7.1. Serbo-Croat dialects). — 1078 p. — ISBN 0-415-04755-2.
  2. Lisac J. Hrvatska dijalektologija. 1. Hrvatski dijalekti i govori štokavskog narječja i hrvatski govori torlačkog narječja. — Zagreb: Golden marketing — Tehnička knjiga, 2003. — S. 160—161 (Karta 4. Dijalektološka karta štokavskog narječja). — 167 S. — ISBN 953-212-168-4.
  3. Okuka, 2008, s. 316—317 (Dijalektološka karta štokavskog narječja).
  4. Okuka, 2008, s. 183—184.
  5. Okuka, 2008, s. 183.
  6. Karakteristike poddijalekata jugoistocnog crnogorskogdijalekta : [арх. 17.08.2021] : [серб.] // Univerzitet Crne Gore. — Podgorica. (S. 1—3.) (Дата обращения: 17 августа 2021)
  7. Кривокапич М. Kongruencija u jeziku pisama serdara i guvernadura Radonjića (1706—1828) (серб.) // Časopis Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje. — Zagreb: Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje, 2016. Т. 42, бр. 1. — S. 85. Архивировано 17 августа 2021 года. (Дата обращения: 17 августа 2021)
  8. Čirgić A. Crnogorski jezik u prošlosti i sadašnjosti / Urednik Milenko A. Perović. — Podgorica: Institut za crnogorski jezik i književnost, Matica crnogorska, 2011. — S. 68. — 209 S. — ISBN 978-9940-579-12-8. (Дата обращения: 17 августа 2021)
  9. Karakteristike poddijalekata jugoistocnog crnogorskogdijalekta : [арх. 17.08.2021] : [серб.] // Univerzitet Crne Gore. — Podgorica. (S. 2. Карта Старе Црне Горе и њених племена.) (Дата обращения: 17 августа 2021)
  10. Karakteristike poddijalekata jugoistocnog crnogorskogdijalekta : [арх. 17.08.2021] : [серб.] // Univerzitet Crne Gore. — Podgorica. (S. 2. Карта Старе Црне Горе и њених племена.) (Дата обращения: 17 августа 2021)
  11. Karakteristike poddijalekata jugoistocnog crnogorskogdijalekta : [арх. 17.08.2021] : [серб.] // Univerzitet Crne Gore. — Podgorica. (S. 2. Карта Старе Црне Горе и њених племена.) (Дата обращения: 17 августа 2021)
  12. Pešikan M Stanje proučavanja crnogorske govorne zone i dalji zadaci (серб.) // Zbornik za filologiju i lingvistiku, knj. XIII. — Novi Sad: Matica srpska, 1970. Бр. 1. — S. 193. Карта 2. Унутрашње диференцирање црногорских говора.
  13. Okuka, 2008, s. 184.
  14. Karakteristike poddijalekata jugoistocnog crnogorskogdijalekta : [арх. 17.08.2021] : [серб.] // Univerzitet Crne Gore. — Podgorica. (S. 3.) (Дата обращения: 17 августа 2021)
  15. Čirgić A. Crnogorski jezik u prošlosti i sadašnjosti / Urednik Milenko A. Perović. — Podgorica: Institut za crnogorski jezik i književnost, Matica crnogorska, 2011. — S. 68—72. — 209 S. — ISBN 978-9940-579-12-8. (Дата обращения: 17 августа 2021)
  16. Čirgić A. Dialectology of the Montenegrin Language. — Lanham, Boulder, New York, London: Lexington Books, 2020. — P. 2—10. — 134 p. — ISBN 978-1793-636-37-9. (Дата обращения: 17 августа 2021)
  17. Okuka, 2008, s. 193—197.

Литература

  • Aleksić R. Izveštaj o govorima Paštrovića (серб.) // Godišnjak Zadužbine Sare i Vase Stojanović. — Beograd, 1939. Св. VI. — S. 17—20.
  • Brozović D Izvještaj o dijalekatskom istraživanju u selu Peroju u Istri (хорв.) // Ljetopis Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. — Zagreb, 1961. Br. 65. — S. 322—350.
  • Jovanović M. Govor Paštrovića. — Podgorica: Univerzitet Crne Gore, 2005. — 528 S. — ISBN 86-7664-048-3.
  • Małecki M. Charakterystyka gwary Cuców na tle sąsiednich dialektów czarnogórskich (польск.) // Lud Słowiański : pismo poświęcone dialektologii i etnografii Słowian. — 1931. T. 2, nr 2. — S. 225—245.
  • Miletić B. Crmnički govor. — Beograd: Srpska kraljevska akademija, Mlada Srbija, 1940. — S. 209—663. — (Srpski dijalektološki zbornik, knj. IX). ISSN 0353-8257 (Дата обращения: 17 августа 2021)
  • Okuka M Srpski dijalekti. — Zagreb: Prosvjeta, 2008. — 320 S. — ISBN 978-953-7611-06-4. (Дата обращения: 17 августа 2021)
  • Petrović D Glasovne osobine govora Vračana u Zeti (серб.) // Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. — Novi Sad: Filozofski fakultet, 1972. Св. XV, бр. 1. — S. 179—210.
  • Pešikan M Starocrnogorski srednjokatunski i lješanski govori / urednik akademik Mihailo Stevanović. — Beograd: Institut za srpskohrvatski jezik, Naučno delo, 1965. — 294 S. — (Srpski dijalektološki zbornik, knj. XV). (Дата обращения: 17 августа 2021)
  • Ribarić J. Izvještaj o proučavanju perojskoga govora na poluotoku Istri (хорв.) // Ljetopis Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. — Zagreb, 1957. Br. 57. — S. 249—255.
  • Ribarić J. O perojskom govoru. Leksikografski prinosi / građu prikupio i priredio Milorad Nikčević. — Osijek, Podgorica, Cetinje: Crnogorsko kulturno društvo Montenegro-Montenegrina, Geos, Crnogorsko-hrvatsko prijateljsko društvo Ivan Mažuranić, 2004. — 398 S. — ISBN 953-98061-3-5.
  • Stevanović M Sistem akcentuacije u piperskom govoru. — Beograd: Srpska kraljevska akademija, Svetlost, 1940. — S. 69—184. — (Srpski dijalektološki zbornik, knj. X). (Дата обращения: 17 августа 2021)
  • Ćupić D., Ćupić Ž. Rečnik govora Zagarača / glavni urednik Pavle Ivić. — Beograd: Srpska akademija znanosti i umjetnosti, Institut za srpski jezik SANU, Stručna knjiga, 1997. — 615 S. — (Srpski dijalektološki zbornik, knj. XLIV). (Дата обращения: 17 августа 2021) ISSN 0353-8257
  • Čilaš A., Lončarić M O govoru Peroja (хорв.) // Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje. — Zagreb, 1997—1998. Sv. XXIII—XXIV. — S. 65—76. (Дата обращения: 17 августа 2021)
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.