Сулейман-паша Бушати

Сулейман-паша Бушати (тур. Süleyman Paşa (упоминается в 16851692 годах) — османский военный деятель, санджак-бей Скутари (Шкодера) и визирь.

Сулейман-паша Бушати
тур. Süleyman Paşa
1685 1692

Рождение неизвестно
Османская Албания
Смерть неизвестно
Род Бушатли (Бушати)
Звание генерал

История

Один из первых известных представителей албанского знатного рода Бушати.

Как только Сулеймана назначили санджак-беем Скутари в Албании, он обратил внимание на Черногорский вилайет[1]. Он знал об союзных отношениях между черногорцами и Венецианской республикой[1]. Услышав о переговорах между митрополитом Рувимом Болевичем и венецианским проведитором Зено, Сулейман-паша всеми силами старался разорвать этот союз и отделить черногорцев и брдян от венецианцев[2].

Во время Великой турецкой войны (1683—1699), санджак-бей Скутари Сулейман-паша в 1685 году возглавил отряд, который подошел на Цетинье[3], историческую и культурную столицу Черногории. На своём пути он столкнулся с гайдуками (1200 чел.) на венецианской службе под командованием Байо Пивлянина на холме Вртиелька (в битве при Вртиельки), где 7 мая 1685 года турки-османы разбили гайдуков[4] . Утверждается, что Сулейману удалось проникнуть в Цетинье только с помощью брдян, которые враждовали с другими черногорскими племенами[5]. После этого турки-османы прошли с 500 отрубленными головами через Цетинье[6], а также напали на Цетинский монастырь и дворец раннего господаря Зеты Ивана Черноевича[7] . Сулейман-паша приказал отправить голову Байо османскому султану в качестве трофея[8] . В 1686 году Сулейман-паша напал на Будву в Черногории.

В марте и мае 1688 года Сулейман-паша напал на черногорское племя кучи[9]. Кучи под командованием воеводы Ивана Дрекаловича с помощью племен кельменди и пипери уничтожили войско Сулеймана, захватили Медун и получили в свои руки большое количество оружия и снаряжения[10].

Сулейман-паша во второй раз ворвался в Цетинье в 1692 году, снова с помощью брдян, и вытеснил венецианцев, восстановив власть Османской империи над Черногорией, которая была под венецианским покровительством[5]. В то время брдяне мало уважали своих единоверческих племенных соседей, так как грабеж был их главным доходом[5]. Сулейман-паша достиг соглашения с венецианцами на 11 условиях, согласно которым они должны были отступить из Цетинье. Однако перед отъездом венецианцы оснастили свой бывший укрепленный пункт в монастыре взрывчаткой. Этот взрыв позже вызвал сильное опустошение среди турок-османов, и сам Сулейман-паша был серьезно ранен[11].

Примечания

  1. Stanojević, Gligor. Istorija Crne Gore (3): od početka XVI do kraja XVIII vijeka / Gligor Stanojević, Milan Vasić. — Titograd : Redakcija za istoriju Crne Gore, 1975.
  2. Velibor V. Džomić. Pravoslavlje u Crnoj Gori. — Svetigora, 2006. — «Када је скадарски паша Сулејман Бушатлија дознао за преговоре владике Рувима и провидура Зена, свим средствима је покушао да разбије тај савез и да Црногорце и Брђане одвоји од Млечана.».
  3. Zbornik za narodni život i običaje južnih slavena. — 1930. — P. 109.
  4. Enciklopedija Jugoslavije: Bje-Crn. — Jugoslavenski Leksikografski Zavod, 1980. — P. 49.
  5. Karadžić. — Štamparija Mate Jovanovnića Beograd, 1900. — Vol. 2—4. — P. 74. — «Дрногорци су пристали уз Турке против Клемената и њихових савезника Врћана20), а седамдесет и две године касније, 1685. год., СулеЈман паша Бушатлија успео је да продре на Цетиње само уз припо- моћ Брђана, који су били у завади с Црногорцима.*7! То исто догодило се 1692. год., кад је Сулејман-пагаа поново изишао на Цетиње, те одатле одагнао Млечиће и умирио Црну Гору, коЈ"а је била пристала под заштиту млетачке републике.*8) 0 вери Бр- ђани су мало водили рачуна, да не нападају на своје саплеме- нике, јер им је плен био главна сврха. Од клементашких пак напада нарочито највише су патили Плаво, Гусиње и православнн живаљ у тим крајевима. Горе сам напоменуо да су се ови спуштали и у пећки крај,и тамо су били толико силни, да су им поједина села и ...».
  6. The South Slav Journal. — Dositey Obradovich Circle, 1983. — P. 93.
  7. Peter II (Prince-Bishop of Montenegro). Gorski vijenac, vladike crnogorskoga. — Hrvatska knjižarnica, 1905. — P. 61.
  8. Istorijski zapisi: organ Istoriskog instituta i Društva istoričara SR Crne Gore. — Istorijski institut u Titogradu, 2007. — «Бајо је погинуо у кланцу на Вртијељци око седмог маја 1685. бра- нећи узалуд Турцима продор према Цетињу. Његову главу, као велики трофеј Сулејман-паша Бушатлија ће послати у Цариград».
  9. Zapisi. — Cetinjsko istorijsko društvo, 1940. — Vol. 13. — P. 15. — «Марта мјесеца 1688 напао је Сулејман-паша на Куче».
  10. Mitološki zbornik. — Centar za mitološki studije Srbije, 2004. — P. 24, 41–45.
  11. MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.