Кничанин, Стефан Петрович

Сте́фан Пе́трович Кни́чанин (серб. Стеван Петровић Книћанин; 15 февраля 1807, Книч — 14 мая 1855, Белград) — сербский генерал, предводитель сербских добровольцев Воеводства Сербии в период Революции 1848—1849 годов[1].

Стефан Петрович Кничанин
серб. Стеван Книћанин

Портрет кисти Катарины Иванович
Дата рождения 15 февраля 1807(1807-02-15)
Место рождения Книч, Смедеревский Санджак Османская империя
Дата смерти 14 мая 1855(1855-05-14) (48 лет)
Место смерти Белград, Княжество Сербия
Звание воевода
Награды и премии
 Медиафайлы на Викискладе

Происходил из Книч, недалеко от Крагуевац (отчего и получил своё прозвище), входивший на тот момент в Смедеревский Санджак Османской империи. Сначала купец, Кничанин достиг большой популярности и был назначен воинским начальником в Смедерево. За участие в восстании изгнанный князем Михаилом Обреновичем, поселился в Видине, откуда был возвращён князем Александром Карагеоргиевичем и назначен членом сената. В 1848, вместе с князем Александром, покровительствовал политике патриарха Иосифа Раячича и восстанию сербохорватов против венгров. С отрядом волонтёров в три тысячи человек (по другим — пять тысяч) Кничанин поспешил на помощь венгерским сербам и успешно действовал против венгров. В 1854 был назначен военным министром и председателем военного совета.

Был награждён высшей наградой австрийской армии — орденом Марии-Терезии[2].

Скончался от инсульта 14 мая 1855 года в Белграде[3].

Село Кничанин в крае Воеводина названо в его честь.

Примечания

  1. Stevan Petrovic Knicanin (1807-1855), vojvoda. Nasa Borba. www.yurope.com (10 мая 1997). Дата обращения: 11 октября 2017.
  2. Kosta N. Hristić. Zapisi starog Beograđanina. — Beograd: Nolit, 1989. — С. 516-517. — ISBN 86-19-01637-7.
  3. Pisma Mine Karadžić Vukomanović. Из письма брату Димитрию от 9 июля 1854 года: "Ovo ti više stavljam na srce, jer je nedavno jednog od najznačajnijih ljudi naše otadžbine pogodila teška nesreća, čiji je uzrok, prema izjavi lekara, u velikoj neumerenosti u jelu: Knićanina je udarila kap. Doduše nije umro, ali, što je još žalosnije, oduzeta mu je leva strana od temena do pete. Preneli su ga u unutrašnjost zemlje, u banju, ali se više ne može misliti na ozdravljenje". — Beograd: Rad, 1997.

Литература

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.